Tisja Kljaković Braić piše o noćnoj mori zvanoj pubertet i kćerinim krađama skupih pulovera iz tatinog ormara

Sićan se prije jedno trideset godina naslova knjige na kantunalu mog oca - Kako pomoći klincima da si sami pomognu. Sićan se i čuvene izjave moje mame: Ja san svoju dicu odgajala po knjizi ‘I vaše dijete je ličnost‘, a bilo bi bolje da san tukla.

Ali najistinitija izjava o pubertetu bila je od jedne srpske pjevačice kojoj ne znam ime, izletilo mi je na Fejsu, koja kaže: - Ko preživi - pričat će. Ma nema pomoći, ljudi moji, nema. Sve dok ne popusti ta injekcija hormona koju su dica dobila u čelo. Tako ja to zamišljam - injekcija hormona u čelo.

Jedan psiholog kaže ovo, drugi ono. Šta je reka Vojko: Probit ću stručnjaka nogon.

Najgore je dici - kažu psiholozi. A kako je meni?

Kad prepričavan šta mi moja radi, svi se smiju. Ma nije smišno, ljudi moji. Odgovorno tvrdim da čim osjetite da vam se dite "čuje" ispod pazuha, pobignite na drugi kontinent. Jer kad im počnu rast dlake, već je kasno.

- Dođi vidit šta ti je mama kupila!!! - cilo jutro kopan po Zari da je usrićin.

- Pre pre dobro - kaže.

Nakon dvi ure ulazin joj u sobu, a vešta na podu… I šta da joj radin?

Kad zatvori vrata koja sprečavaju pogled prema mojoj spavaćoj sobi, znam da ide operirat po mom ormaru. I ne samo po mom - najslađi joj je ćaćin.

Igor je popizdija, svaki džemper mu ima sise i fleku.

- Uzest ću ti od prve plaćeee kad je zaradiš!!! Jesi me čula?! To su fini džemeperi od Tomija Hiflingera!!! Samo takni još jedanput!!!!!!!!!!!!

VANESA PANDŽIĆ CROPIX

- Muči - bila si još gora. O, Bože, ima te! - slavodobitno je rekla moja mater.

U nekom drugom kontekstu moja mater voli reć: ‘Gojiš i ti!‘ Taj me izraz uvik asocira na svinjogojstvo, al dobro, da ne skrećemo s teme.

Uglavnom kad me ćer tako izludi, kad duboko udahnem, samo rečen: Nek mi je živa i zdrava. Jedva čekam moment kad ću joj reć - Gojiš i ti!

Bome, nije lako gojit. Delikatno je to. Kad triba stisnut, kad triba popustit, kad dreknut, kad primučat…

Prođu sati i sati u kojima ja i moj muž pripremamo taktiku odgoja. Mislim da nam nisu dorasli ni vojni analitičari Ukrajine. Tema je kako je natirat da sredi ormar. Razradimo ton svake rečenice, kad ulijeće on, a kad ja. Šta ako ona kaže ovo, pa na to pet varijanti odgovora.

Spremni smo na sve, ništa nas ne može iznenadit. I šta se dogodi? Moja mater dođe i sredi joj ormar. Rekla je da će svake subote doć u kontrolu i ako ormar bude uredan, da će joj dat pet eura. Eto.

I šta‘ š ti sad, kako dalje?

Jedna moja prija koja je prošla pubertet sa svojom ćerom ovako je rekla: ‘Sve san probala, zabranjivala, oduzimala mobitel, kažnjavala pa ljubila, grlila… nagrađivala, kupovala, tješila… I sad samo mogu reć da je prošlo. Sve prođe. Mala je uglavnom sad super.‘

Znam ja da će i moja bit super. Ma super je ona i sada.

Možda je i do nas roditelja. Naše male slatke igračke postaju zajebani ljudi. Do jučer smo ih oblačili u roza i kupovali plišance i onda bum - naprasno sve gotovo.

Gledam ovu mlađu. U zadnje vrime svima govori ‘Volim teeeeee‘, pa se grli pa se mazi.

Pa ti trče u zagrljaj. Pa kako ćemo mi bez toga?