Tisja Kljaković Braić o životu s dvije kćeri - trogodišnjakinjom i tinejdžericom: "Izmjenjuju se momenti sreće i straha"

Bija je neki loš dan. Svašta me pogodilo, svašta mi se nakupilo. Navečer sam ostala sama doma s mlađom Nastjom (3) i počele su mi u glavi bujat loše misli. Igor je iša‘ na balote, a baš mi je tribalo da ostane kraj mene. Upalila sam Nastji crtani, Pčelicu Maju. Zabuljila se ona u televiziju, a ja u nju. I odjednom mi se učini da nekako nekontrolirano miče usta. Strah me preplavljuje.

Zovem Igora. On ka i uvik - Nije joj ništa, pusti me sad, radi tebe san sad izgubija punat!

I šta ću? Snimim je i šaljem doktoru Matiću. Uz video napišem. Ovo se događa dok gleda crtani.

Matiću sam do sad toliko ćoraka poslala, neman više mrvu kredita kod njega. Ako ne odgovori, svaka mu čast, ne bi ni ja sebi samoj. Ali sila Boga ne moli, poslala san pa šta bude. Srce mi tuče, znoje mi se dlanovi, tresen se. Gledam jel‘ vidija poruku. Evo ga tipka… Ping!!! Stigla poruka! Matić odgovara: Ako se to događa dok gleda crtani, onda nek‘ ne gleda crtani. I još je zalipija par smajlića…

TOMISLAV KRIŠTO/CROPIX

Trenutno olakšanje, kamen sa srca se razbija negdi doli u iljadu komada. A šta ću, sama sa sobom sam se počela smijat. Da mi nije odgovorija, ne bi spavala cilu noć. Noć je izvrsna za stvaranje horor scenarija. Spasija me Matić.

I tako ja uvik strahujem. Baš sam se nauživala straha.

Dica su najveća ljubav na svitu. Ako koje dobije fibru, svit staje. Kad imaš dicu, moraš planirat i odlazak u zahod. Kad imaš dicu, sve je pod B - oni su pod A.

Od mene se nije očekivalo ni da se udam, a kamoli da rodim, i to dva puta. Nadmašila sam sva očekivanja. Zato Braić voli reć - Da ti nije mene…

Obe moje ćeri malešne su na mene. Nikakva korist od Braića koji je metar i 92. I pas nam je osta malešan. Issa ima njegovu glavu i moju narav, Nastja je mišanca. Nije lako Braiću s tri ženske i ženskim pason. Kad vanka grmi, svi spavamo zajedno u krevetu. Kad se Nastja uskomeša, piški joj se, Braić je nosi na zahod.

Kad je prehlađena, sluša kako diše pa u tri ure ujutro vadi usisivač da joj ispuše nos.

Takvi je bija i sa starijom. Bolji je od mene. Nemate vi pojma kakovog ćaću imate! - tako je moja mater govorila meni i mojoj sestri i tako ja govorin svojim ćerama.

Njega nije straj ni onog velikog tobogana!

VEDRAN PETEH/CROPIX

Danas je za ručkom zva Loša iz Plavog orkestra. Kažem mu - Čekaj, stavit ću te na razglas da te čuje moja starija Issa (14). Reka joj je da će joj ostavit karte za koncert u Areni. Dakle, za nju je to bilo k‘o da je na telefon upravo razgovarala s Bogom. Oteturala je u svoju sobu, išla je javit svima… Eto, o njoj ne smin više da se ne naljuti i zvizne vratima. Ona je u pubertetu i ne da se ni slikat. Kad napravi glupost, moja mater se oglasi - Ima Boga, sve se vraća! Navodno sam bila jednako nezgodna.

Baš računam koliko ću imat godina kad mlađa uđe u pubertet. Gotova san!

Al‘ mlađa nas je pomladila. Idemo po priredbama. Neki dan smo s ostalim roditeljima iz vrtića tražili po noći patuljke u šumici. Dica su pivala - u dušama našim je sreća, toplina, radost i mir. La bimbela, bambela bum, bum, bum. Braić se raznježija. Pogleda me pogledom ka da bi pravija još jedno dite za rezervu kad Nastja uđe u pubertet.

I sve je to i lipo i teško. Izmjenjuju se momenti. Kad zovem Issu na mobitel, ne javlja se. Ima li šta strašnije? Kad ne znaš di je? Kad Nastja trči prema tebi s tratinčicama. Ima li šta lipše? Kad su sritne obe. Ima li šta lipše? Naša srića ovisi o srići naše dice.

Pobignemo tako Braić i ja od svega na tri dana. Drugi dan, već ko manijaci, tražimo plišanog klokana. Starijoj smo kupili šta je tila, ali nigdi klokana za mlađu. Reki su nam: Ne vraćajte se bez klokana. Sve smo obišli. Nema gaaaa - kraljevstvo za klokana!!!

Odjednom iza plišane vjeverice i magarca k‘o sunce na nebu ukaže se… KLOKAN!